Źródła drukowane
Google Scholar
Аndreae Danduli Venetorum Ducis Chronicon Venetum, a pontificatu Marci ad Annum usque MCCCXXXIX, in: Rerum Italicarum Scriptores, t. 12, ed. L. Muratori, Mediolanum 1728, kol. 1–524.
Google Scholar
Anonymous Author, The Deeds of Pope Innocent III, transl. J. Powell, Catholic University of America Press, Washington 2007.
Google Scholar
Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, t. 3/1, studio et opera G. Fejér, Budae 1829.
Google Scholar
Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, t. 3: Diplomata annorum 1201–1235. continens, Coll. T. Smičiklas, Zagrabiae 1905.
Google Scholar
Innocentii III papae et Caloiohannis regis. Epistolae, в: Латински извори за българската история, t. 3, Съставили и редактирали М. Войнов, И. Дуйчев, С. Лишев, Б. Примов, София 1965, s. 307–378.
Google Scholar
Nicetae Choniatae historia, t. 1: Praefationem et textum continens, rec. I.A. van Dieten, Berolini et Novi Eboraci 1975.
DOI: https://doi.org/10.1515/9783111676968
Google Scholar
O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates, transl. H. Magoulias, Detroit 1984.
Google Scholar
Prvovenčani translation, transl. M. Vukovojac, in: M. Vukovojac, Stefan Nemanja: A Case of Sacral Kingship, King’s College London, 2017 [rozprawa doktorska], s. 205–230.
Google Scholar
Die Register Innocenz’ III. 2. Band, 2. Pontifikatsjahr, 1199/1200. Texte, bearbeitet von O. Hageneder, W. Maleczek und A. Strnad, Rom–Wien 1979.
Google Scholar
Die Register Innocenz’ III. 5. Band, 5. Pontifikatsjahr, 1202/1203. Texte, bearbeitet von O. Hageneder unter Mitarbeit von Ch. Egger, K. Rudolf und A. Sommerlechner, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993.
Google Scholar
Die Register Innocenz’ III. 7. Band, 7. Pontifikatsjahr, 1204/1205. Texte und Indices, bearbeitet von O. Hageneder, A. Sommerlechner und H. Weigl gemeinsam mit Ch. Egger und R. Murauer, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1997.
Google Scholar
Thomae archidiaconi Spalatensis, Historia Salonitanorum pontificum atque Spalatensium, Latin text by O. Perić, ed., transl. and ann. by D. Karbić, M. Matijević Sokol, J.R. Sweeney, Central European University Press, Budapest–New York 2006.
Google Scholar
Византијски извори за историју народа Југославије, t. 4, уред. Г. Острогорски, Ф. Баришић, Београд 1971.
Google Scholar
Доментијан, Житије Светога Саве, предг., прев. и комент. Љ. Јухас-Георгиевска, изд. Т. Јовановић, Српска књижевна задруга, Београд 2001.
Google Scholar
Стари српски записи и натписи, t. 6, скуп. и уред. Љ. Стојановић, Београд 1988.
Google Scholar
Стефан Првовенчани, Сабрана дела, прир., прев. и комент. Љ. Јухас-Георгиевска, изд. Т. Јовановић, Српска књижевна задруга, Београд 1999.
Google Scholar
Теодосије Хиландарац, Живот Светога Саве, изд. Ђ. Даничић, приред. и предг. Ђ. Трифуновић, Београд 1973.
Google Scholar
Теодосије Хиландарац, Житије светог Саве, прев. Л. Мирковић, ред. Д. Богдановић, Српска књижевна задруга, Београд 1992.
Google Scholar
Opracowania
Google Scholar
Achim V., Politica sud-estică a regatului ungar sub ultimii Arpadieni, Editura Enciclopedică, Bucureşti 2008.
Google Scholar
Bárány A., II. András balkáni külpolitikája, a: II. András és Székesfehérvár, szerk. T. Kerny, A. Smohay, Székesfehérvári Egyházmegyei Múzeum, Székesfehérvár 2012, s. 129–173.
Google Scholar
Bárány A., The Relations of King Emeric and Andrew II of Hungary with the Balkan States, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 213–249.
Google Scholar
Curta F., Eastern Europe in the Middle Ages (500–1300), vol. 1, Brill, Leiden–Boston 2019.
DOI: https://doi.org/10.1163/9789004395190_002
Google Scholar
Ćirković S., Stefan der Erstgekrönte, in: Lexikon des Mittelalters, Bd. 8: Stadt (Byzantinisches Reich) bis Werl, Verlag J.B. Metzler, Stuttgart–Weimar 1999, kol. 86–87.
Google Scholar
Dvornik F., The Slavs in European History and Civilization, New Brunswick 1962.
Google Scholar
Engel P., The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526, transl. T. Pálosfalvi, ed. A. Ayton, I.B.Tauris, London–New York 2001.
DOI: https://doi.org/10.5040/9780755699926
Google Scholar
Font M., Coloman, the King of Galicia: The Problems of Coronation, transl. G. Barabás, „Specimina Nova Pars Prima Sectio Mediaevalis” 2019, 10, s. 81–93.
DOI: https://doi.org/10.15170/SPMNNV.2019.10.04
Google Scholar
Font M., Barabás G., Coloman, King of Galicia and Duke of Slavonia (1208–1241): Medieval Central Europe and Hungarian Power, Arc Humanities Press, Leeds 2019.
DOI: https://doi.org/10.1017/9781641890250
Google Scholar
Gál J., IV Béla és I Uroš Serb uralkodó kapcsolata, „Századok” 2013, 147, 2, s. 471–499.
Google Scholar
Historija naroda Jugoslavije, t. 1, red. B. Grafenauer, D. Perović, J. Šidak, Zagreb 1953.
Google Scholar
Jireček C., Geschichte der Serben, Bd. 1: Bis 1371., Gotha 1911.
Google Scholar
Komatina I., On the Attack of the Hungarian King Bela III on Serbia in Light of the Letter of Emperor Isaac II to Pope Celestine III, „Facta Universitatis. Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History” 2018, 17, 2, s. 105–110.
DOI: https://doi.org/10.22190/FUPSPH1802105K
Google Scholar
Kosztolnyik Z.J., Hungary in the Thirteenth Century, East European Monographs – Columbia University Press, Boulder–New York 1996.
Google Scholar
Leśny J., Studia nad początkami serbskiej monarchii Nemaniczów (połowa XI–koniec XII wieku), Wrocław 1989.
Google Scholar
Madgearu A., The Asanids. The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1188–1280), Brill, Leiden–Boston 2017.
DOI: https://doi.org/10.1163/9789004333192
Google Scholar
Majnarić I., Constituti sunt super gentes et regna: papinstvo i Nemanjići na početku 13. stoljeća, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 273–290.
Google Scholar
Makk F., The Árpáds and the Comneni: Political Relations between Hungary and Byzantium in the 12th Century, Budapest 1989.
Google Scholar
Maksimović Lj., La Serbie et les contrees voisines avant et après la IVe croisade, in: Urbs capta. The Fourth Crusade and Its Consequences, sous la direction d’A. Laiou, Lethielleux, Paris 2005, s. 269–282.
Google Scholar
Nagirnyj W., Polityka zagraniczna księstw ziem Halickiej i Wołyńskiej w latach 1198 (1199)–1264, Polska Akademia Umiejętności, Kraków 2011.
Google Scholar
Obolensky D., Six Byzantine Portraits, Oxford 1988.
Google Scholar
Pentek Z., Cesarstwo Łacińskie 1204–1261: kolonialne państwo krzyżowców czy Neobizancjum?, Wydawnictwo Poznańskie, Poznań 2004.
Google Scholar
Pentek Z., Król węgierski Andrzej II na tronie w Cesarstwie Łacińskim? Bałkański wątek V krucjaty, „Balcanica Posnaniensia” 2017, 24, s. 17–29, https://doi.org/10.14746/bp.2017.24.2.
DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2017.24.2
Google Scholar
Pirivatrić S., The Serbs and the Overlapping Authorities of Rome and Constantinople (7th to 16th Century), in: Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies. Belgrade, 22–27 August, 2016, Plenary Papers, ed. S. Marjanović-Dušanić, The Serbian National Committee of AIEB, Belgrade 2016, s. 223–240, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11506 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar
Prinzing G., Die Bedeutung Bulgariens und Serbiens in den Jahren 1204–1219 im Zusammenhang mit der Entstehung und Entwicklung der byzatinischen Teilstaaten nach der Einnahme Konstantinopels infolge des 4. Kreuzzuges, München 1972.
Google Scholar
Prinzing G., Das Papsttum und der orthodox geprägte Südosten Europas 1180–1216, in: Das Papsttum in der Welt des 12. Jahrhunderts, hrsg. E.-D. Hehl, I.H. Ringel, H. Seibert, Thorbecke, Stuttgart 2002, s. 137–184.
Google Scholar
Schmitt J., Die Balkanpolitik der Arpaden in den Jahren 1180–1241, „Ungarn-Jahrbuch“ 1989, 17, s. 25–52.
Google Scholar
Spinka M., A History of Christianity in the Balkans: A Study in the Spread of Byzantine Culture among the Slavs, Chicago 1933.
Google Scholar
Sweeney J.R., Innocent III, Hungary and the Bulgarian Coronation: A Study in Medieval Papal Diplomacy, “Church History” 1973, 42, 3, s. 320–334.
DOI: https://doi.org/10.2307/3164389
Google Scholar
Szefliński B., Chronologia życia Stefana Nemanji: próba uporządkowania, „Roczniki Historyczne” 2014, 80, s. 95–110.
DOI: https://doi.org/10.12775/RH.2014.05
Google Scholar
Szefliński B., Kiedy i gdzie została wystawiona Chilandarska povelja Stefana Nemanjicia?, „Balcanica Posnaniensia” 2019, 26, s. 93–104, https://doi.org/10.14746/bp.2019.26.6.
DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2019.26.6
Google Scholar
Szefliński B., Trzy oblicza Sawy Nemanjicia: postać historyczna – autokreacja – postać literacka, Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego, Łódź 2016.
DOI: https://doi.org/10.18778/8088-207-2
Google Scholar
Van Tricht F., The Latin “Renovatio” of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228), transl. P. Longbottom, Brill, Leiden 2011.
Google Scholar
Wolski J., „Żywot św. Sawy” Teodozjusza Chilandarskiego jako źródło do dziejów Streza, władcy Proseku, „Balcanica Posnaniensia” 2012, 19, s. 51–69, https://doi.org/10.14746/bp.2012.19.5.
DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2012.19.5
Google Scholar
Živković M., Živko Pavlović’s Copy of the Founders’ Inscription from 1208/1209, in: Spiritual and Cultural Heritage of the Мonastery of Studenica: Past, Perseverance, Contemporaneity, аuthor of the exhibition and publication M. Marković, transl. M. Protić et al., Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade 2019, s. 380–381, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9280 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar
Živković T., Zavida’s Sons, in: T. Živković, Forging Unity: the South Slavs between East and West, 550–1150, Čigoja, Belgrade 2008, s. 313–334.
Google Scholar
Благојевић М., Медаковић Д., Историја српске државности, t. 1: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду – Беседа – Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, Нови Сад 2000.
Google Scholar
Бубало Ђ., Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 99–118.
Google Scholar
Бубало Ђ., Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, t. 1: Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву, Филип Вишњић, Београд 2016.
Google Scholar
Бубало Ђ., Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства, у: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: зборник радова, уред. Б. Тодић, М. Радујко, Епархија будимљанско-никшићка – Полимски музеј Беране – Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју уметности, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања – Службени гласник, Беране–Београд 2011, s. 79–93.
Google Scholar
Историја српског народа, t. 1: Од настаријих времена до Маричке битке (1371), Београд 1981.
Google Scholar
Коматина И., Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до 1402. године, „Ниш и Византија” 2017, 16, s. 51–66.
Google Scholar
Коматина И., Ана Дандоло – прва српска краљица?, „Зборник Матице српске за историју” 2014, 89, s. 7–22.
Google Scholar
Коматина И., Историјска подлога чуда Св. Симеона у Житију Симеоновом од Стефана Првовенчаног, „Зборник радова Византолошког института” 2014, 51, s. 111–134, https://doi.org/10.2298/ZRVI1451111K.
DOI: https://doi.org/10.2298/ZRVI1451111K
Google Scholar
Коматина И., Невестинска кићења сунцородне кћери. Брак Стефана Радослава и Ане Дукене – нова тумачења, „Историјски часопис” 2023, 72, s. 117–144.
DOI: https://doi.org/10.34298/IC2372117K
Google Scholar
Коматина И., Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Историјски институт, Београд 2016.
Google Scholar
Максимовић Љ., Значење речи Грк и Јелин у српским средњовековним изворима, „Зборник радова Византолошког института” 1999/2000, 38, s. 215–227, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/8940 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar
Марјановић-Душанић С., Обред крунисања Првовенчаног краља, у: Стефан Првовенчани: осам векова од крунисања, приред. С. Петровић, Catena mundi, Београд 2017, s. 63–79.
Google Scholar
Миљковић Б., Студеница, Богородичина црква (1208/9), у: Г. Суботић, Б. Миљковић, И. Шпадијер, И. Тот, Натписи историјске садржине у зидном сликарству, t. 1: XII–XIII век, уред. Љ. Максимовић, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Београд 2015, s. 35–44, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7125 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar
Митровић К., Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља, у: Српска краљевства у средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), уред. С. Мишић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију – Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју – Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије – Град Краљево, Краљево 2017, s. 47–83.
Google Scholar
Пириватрић С., Криза византијског света и постанак краљевства и аутокефалне архиепископије свих српских и поморских земаља, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 107–146, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15959 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar
Порчић Н., Вукан Немањић – крунисани и миропомазани краљ?, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 63–82.
Google Scholar
Порчић Н., Немањићки успон на краљевство у светлости дипломатичких и дипломатских сведочанстава, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 219–244.
Google Scholar
Принцинг Г., Папство и православни југоисток Европе 1180–1216: поновно разматрање, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 51–106.
Google Scholar
Радонић Ј., Свети Сава, Чигоја штампа – Етнографски музеј, Београд 2002.
Google Scholar
Станојевић Ст., Кад је Првовенчани завршио Немањино житије?, „Глас Српске краљевске академије” 1927, 126, s. 85–89.
Google Scholar
Станојевић Ст., О нападу угарског краља Андрије II на Србију због прогласа краљевства, „Глас Српске краљевске академије” 1934, 161, s. 109–130.
Google Scholar
Станојевић Ст., Стеван Првовенчани, „Годишњица Николе Чупића” 1934, 43, s. 1–56.
Google Scholar
Стојковски Б., Још једном о питању наводног угарског напада на Србију након проглашења краљевине, у: Срби у Мађарској и православље кроз векове: зборник радова, уред. П. Ластић, Д. Љубоја, Српски институт, Будимпешта 2022, s. 12–27.
Google Scholar
Флоря Б.Н., У истоков религиозного раскола славянского мира (XIII в.), Алетейя, Санкт-Петербург 2004.
Google Scholar
Харди Ђ., Србија у краљевској титули Арпадовића, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 291–314.
Google Scholar
Харди Ђ., Божанић С., „Краљевство Србије“ и „Краљевство Галиције и Волиније“ у спољној политици угарског краља Андрије II, у: Српска краљевства у средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), уред. С. Мишић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију – Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју – Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије – Град Краљево, Краљево 2017, s. 85–100.
Google Scholar