Dlaczego Stefan Nemanjić poprosił o koronę królewską w 1217 roku? Czyli nowa interpretacja stosunków serbsko-węgierskich w drugiej i trzeciej dekadzie XIII stulecia

Błażej Szefliński

doi:10.31261/SPiP.2026.22.05

Opublikowane: 2026-09-03

2026

Dlaczego Stefan Nemanjić poprosił o koronę królewską w 1217 roku? Czyli nowa interpretacja stosunków serbsko-węgierskich w drugiej i trzeciej dekadzie XIII stulecia

Błażej Szefliński

Dział: Artykuły

https://doi.org/10.31261/SPiP.2026.22.05

Abstrakt

Artykuł jest skoncentrowany na zagadnieniu, któremu do tej pory nie poświęcono w historiografii osobnych badań, tj. dlaczego Stefan Nemanjić zwrócił się do papieża z prośbą o przesłanie korony królewskiej akurat w 1217 roku. Przedstawiona w tekście drobiazgowa analiza wydarzeń na Bałkanach, ze szczególnym uwzględnieniem stosunków serbsko-węgierskich od początku XIII stulecia, prowadzi do odrzucenia podawanych wcześniej odpowiedzi i sformułowania zupełnie nowej. Dotychczas przyjmowano, że Stefan wykorzystał nieobecność króla węgierskiego Andrzeja II, który udał się do Ziemi Świętej na V krucjatę, i w tajemnicy przed nim uzyskał koronę od papieża, a pomogły mu w tym sojusz z Wenecją i małżeństwo z katoliczką Anną, wnuczką nieżyjącego już doży Henryka Dandolo. Nowa analiza dowodzi, że kluczowe czynniki były inne – słabość Cesarstwa Łacińskiego i przyzwolenie władcy węgierskiego. Ta sama analiza wskazuje, że w 1215 lub 1216 roku Stefan Nemanjić najprawdopodobniej uznał zwierzchnictwo Andrzeja II. Stosunek wasalny i dążenie monarchy węgierskiego do zapewnienia bezpieczeństwa granic w czasie planowanej nieobecności pozwoliły Stefanowi uzyskać w 1217 roku zgodę Andrzeja II na koronację. Wydaje się, że nieodnowienie stosunku wasalnego przez następnego władcę Serbii Stefana Radosława mogło być przyczyną problematycznego dla historyków najazdu węgierskiego opisanego przez Domencjana i Teodozjusza Chilandarskiego. Przedstawione w artykule ustalenia tworzą razem zupełnie nową interpretację stosunków serbsko-węgierskich w drugiej i trzeciej dekadzie XIII wieku.

Słowa kluczowe:

Stefan Nemanjić , koronacja , Andrzej II , Stefan Radosław , stosunki serbsko-węgierskie , Vukan Nemanjić , quasicesarz

Pobierz pliki

PDF

Zasady cytowania

Szefliński, B. (2026). Dlaczego Stefan Nemanjić poprosił o koronę królewską w 1217 roku? Czyli nowa interpretacja stosunków serbsko-węgierskich w drugiej i trzeciej dekadzie XIII stulecia. Średniowiecze Polskie I Powszechne, 77–97. https://doi.org/10.31261/SPiP.2026.22.05

Cited by / Share

Licencja

Utwór dostępny jest na licencji Creative Commons Uznanie autorstwa – Na tych samych warunkach 4.0 Miedzynarodowe.

Właściciele praw autorskich do nadesłanych tekstów udzielają Czytelnikowi prawa do korzystania z dokumentów pdf zgodnie z postanowieniami licencji Creative Commons 4.0 International License: Attribution-Share-Alike (CC BY-SA 4.0). Użytkownik może kopiować i redystrybuować materiał w dowolnym medium lub formacie oraz remiksować, przekształcać i wykorzystywać materiał w dowolnym celu.

1. Licencja

Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego zapewnia natychmiastowy otwarty dostęp do treści swoich czasopism na licencji Creative Commons BY-SA 4.0 (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/). Autorzy publikujący w tym czasopiśmie zachowują wszelkie prawa autorskie i zgadzają się na warunki wyżej wymienionej licencji CC BY-SA 4.0.

2. Oświadczenie Autora

Autor deklaruje, że artykuł jest oryginalny, napisany przez niego (i współautorów), nie był wcześniej publikowany, nie zawiera stwierdzeń niezgodnych z prawem, nie narusza praw innych osób, jest przedmiotem praw autorskich, które przysługują wyłącznie autorowi i jest wolny od wszelkich praw osób trzecich, a także, że autor uzyskał wszelkie niezbędne pisemne zgody na cytowanie z innych źródeł.

Jeśli artykuł zawiera materiał ilustracyjny (rysunki, zdjęcia, wykresy, mapy itp.), Autor oświadcza, że wskazane dzieła są jego dziełami autorskimi, nie naruszają niczyich praw (w tym osobistych, m.in. prawa do dysponowania wizerunkiem) i posiada do nich pełnię praw majątkowych. Powyższe dzieła udostępnia jako część artykułu na licencji „Creative Commons Uznanie autorstwa-Na tych samych warunkach 4.0 Międzynarodowe”.

UWAGA! Bez określenia sytuacji prawnej materiału ilustracyjnego oraz załączenia stosownych zgód właścicieli majątkowych praw autorskich publikacja nie zostanie przyjęta do opracowania redakcyjnego. Autor/autorka oświadcza równocześnie, że bierze na siebie wszelką odpowiedzialność w przypadku podania nieprawidłowych danych (także w zakresie pokrycia kosztów poniesionych przez Wydawnictwo UŚ oraz roszczeń finansowych stron trzecich).

3. Prawa użytkownika

Zgodnie z licencją CC BY-SA 4.0 użytkownicy mogą udostępniać (kopiować, rozpowszechniać i przekazywać) oraz adaptować (remiksować, przekształcać i tworzyć na podstawie materiału) artykuł w dowolnym celu, pod warunkiem, że oznaczą go w sposób określony przez autora lub licencjodawcę.

4. Współautorstwo

Jeśli artykuł został przygotowany wspólnie z innymi autorami, osoba zgłaszająca niniejszy formularz zapewnia, że została upoważniona przez wszystkich współautorów do podpisania niniejszej umowy w ich imieniu i zobowiązuje się poinformować swoich współautorów o warunkach tej umowy.

Oświadczam, że w przypadku nieuzgodnionego z redakcją i/lub wydawcą czasopisma wycofania przeze mnie tekstu z procesu wydawniczego lub skierowania go równolegle do innego wydawcy zgadzam się pokryć wszelkie koszty poniesione przez Uniwersytet Śląski w związku z procedowaniem mojego zgłoszenia (w tym m.in. koszty recenzji wydawniczych).

Bibliografia

Źródła drukowane
Google Scholar

Аndreae Danduli Venetorum Ducis Chronicon Venetum, a pontificatu Marci ad Annum usque MCCCXXXIX, in: Rerum Italicarum Scriptores, t. 12, ed. L. Muratori, Mediolanum 1728, kol. 1–524.
Google Scholar

Anonymous Author, The Deeds of Pope Innocent III, transl. J. Powell, Catholic University of America Press, Washington 2007.
Google Scholar

Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, t. 3/1, studio et opera G. Fejér, Budae 1829.
Google Scholar

Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, t. 3: Diplomata annorum 1201–1235. continens, Coll. T. Smičiklas, Zagrabiae 1905.
Google Scholar

Innocentii III papae et Caloiohannis regis. Epistolae, в: Латински извори за българската история, t. 3, Съставили и редактирали М. Войнов, И. Дуйчев, С. Лишев, Б. Примов, София 1965, s. 307–378.
Google Scholar

Nicetae Choniatae historia, t. 1: Praefationem et textum continens, rec. I.A. van Dieten, Berolini et Novi Eboraci 1975. DOI: https://doi.org/10.1515/9783111676968
Google Scholar

O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates, transl. H. Magoulias, Detroit 1984.
Google Scholar

Prvovenčani translation, transl. M. Vukovojac, in: M. Vukovojac, Stefan Nemanja: A Case of Sacral Kingship, King’s College London, 2017 [rozprawa doktorska], s. 205–230.
Google Scholar

Die Register Innocenz’ III. 2. Band, 2. Pontifikatsjahr, 1199/1200. Texte, bearbeitet von O. Hageneder, W. Maleczek und A. Strnad, Rom–Wien 1979.
Google Scholar

Die Register Innocenz’ III. 5. Band, 5. Pontifikatsjahr, 1202/1203. Texte, bearbeitet von O. Hageneder unter Mitarbeit von Ch. Egger, K. Rudolf und A. Sommerlechner, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993.
Google Scholar

Die Register Innocenz’ III. 7. Band, 7. Pontifikatsjahr, 1204/1205. Texte und Indices, bearbeitet von O. Hageneder, A. Sommerlechner und H. Weigl gemeinsam mit Ch. Egger und R. Murauer, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1997.
Google Scholar

Thomae archidiaconi Spalatensis, Historia Salonitanorum pontificum atque Spalatensium, Latin text by O. Perić, ed., transl. and ann. by D. Karbić, M. Matijević Sokol, J.R. Sweeney, Central European University Press, Budapest–New York 2006.
Google Scholar

Византијски извори за историју народа Југославије, t. 4, уред. Г. Острогорски, Ф. Баришић, Београд 1971.
Google Scholar

Доментијан, Житије Светога Саве, предг., прев. и комент. Љ. Јухас-Георгиевска, изд. Т. Јовановић, Српска књижевна задруга, Београд 2001.
Google Scholar

Стари српски записи и натписи, t. 6, скуп. и уред. Љ. Стојановић, Београд 1988.
Google Scholar

Стефан Првовенчани, Сабрана дела, прир., прев. и комент. Љ. Јухас-Георгиевска, изд. Т. Јовановић, Српска књижевна задруга, Београд 1999.
Google Scholar

Теодосије Хиландарац, Живот Светога Саве, изд. Ђ. Даничић, приред. и предг. Ђ. Трифуновић, Београд 1973.
Google Scholar

Теодосије Хиландарац, Житије светог Саве, прев. Л. Мирковић, ред. Д. Богдановић, Српска књижевна задруга, Београд 1992.
Google Scholar

Opracowania
Google Scholar

Achim V., Politica sud-estică a regatului ungar sub ultimii Arpadieni, Editura Enciclopedică, Bucureşti 2008.
Google Scholar

Bárány A., II. András balkáni külpolitikája, a: II. András és Székesfehérvár, szerk. T. Kerny, A. Smohay, Székesfehérvári Egyházmegyei Múzeum, Székesfehérvár 2012, s. 129–173.
Google Scholar

Bárány A., The Relations of King Emeric and Andrew II of Hungary with the Balkan States, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 213–249.
Google Scholar

Curta F., Eastern Europe in the Middle Ages (500–1300), vol. 1, Brill, Leiden–Boston 2019. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004395190_002
Google Scholar

Ćirković S., Stefan der Erstgekrönte, in: Lexikon des Mittelalters, Bd. 8: Stadt (Byzantinisches Reich) bis Werl, Verlag J.B. Metzler, Stuttgart–Weimar 1999, kol. 86–87.
Google Scholar

Dvornik F., The Slavs in European History and Civilization, New Brunswick 1962.
Google Scholar

Engel P., The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526, transl. T. Pálosfalvi, ed. A. Ayton, I.B.Tauris, London–New York 2001. DOI: https://doi.org/10.5040/9780755699926
Google Scholar

Font M., Coloman, the King of Galicia: The Problems of Coronation, transl. G. Barabás, „Specimina Nova Pars Prima Sectio Mediaevalis” 2019, 10, s. 81–93. DOI: https://doi.org/10.15170/SPMNNV.2019.10.04
Google Scholar

Font M., Barabás G., Coloman, King of Galicia and Duke of Slavonia (1208–1241): Medieval Central Europe and Hungarian Power, Arc Humanities Press, Leeds 2019. DOI: https://doi.org/10.1017/9781641890250
Google Scholar

Gál J., IV Béla és I Uroš Serb uralkodó kapcsolata, „Századok” 2013, 147, 2, s. 471–499.
Google Scholar

Historija naroda Jugoslavije, t. 1, red. B. Grafenauer, D. Perović, J. Šidak, Zagreb 1953.
Google Scholar

Jireček C., Geschichte der Serben, Bd. 1: Bis 1371., Gotha 1911.
Google Scholar

Komatina I., On the Attack of the Hungarian King Bela III on Serbia in Light of the Letter of Emperor Isaac II to Pope Celestine III, „Facta Universitatis. Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History” 2018, 17, 2, s. 105–110. DOI: https://doi.org/10.22190/FUPSPH1802105K
Google Scholar

Kosztolnyik Z.J., Hungary in the Thirteenth Century, East European Monographs – Columbia University Press, Boulder–New York 1996.
Google Scholar

Leśny J., Studia nad początkami serbskiej monarchii Nemaniczów (połowa XI–koniec XII wieku), Wrocław 1989.
Google Scholar

Madgearu A., The Asanids. The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1188–1280), Brill, Leiden–Boston 2017. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004333192
Google Scholar

Majnarić I., Constituti sunt super gentes et regna: papinstvo i Nemanjići na početku 13. stoljeća, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 273–290.
Google Scholar

Makk F., The Árpáds and the Comneni: Political Relations between Hungary and Byzantium in the 12th Century, Budapest 1989.
Google Scholar

Maksimović Lj., La Serbie et les contrees voisines avant et après la IVe croisade, in: Urbs capta. The Fourth Crusade and Its Consequences, sous la direction d’A. Laiou, Lethielleux, Paris 2005, s. 269–282.
Google Scholar

Nagirnyj W., Polityka zagraniczna księstw ziem Halickiej i Wołyńskiej w latach 1198 (1199)–1264, Polska Akademia Umiejętności, Kraków 2011.
Google Scholar

Obolensky D., Six Byzantine Portraits, Oxford 1988.
Google Scholar

Pentek Z., Cesarstwo Łacińskie 1204–1261: kolonialne państwo krzyżowców czy Neobizancjum?, Wydawnictwo Poznańskie, Poznań 2004.
Google Scholar

Pentek Z., Król węgierski Andrzej II na tronie w Cesarstwie Łacińskim? Bałkański wątek V krucjaty, „Balcanica Posnaniensia” 2017, 24, s. 17–29, https://doi.org/10.14746/bp.2017.24.2. DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2017.24.2
Google Scholar

Pirivatrić S., The Serbs and the Overlapping Authorities of Rome and Constantinople (7th to 16th Century), in: Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies. Belgrade, 22–27 August, 2016, Plenary Papers, ed. S. Marjanović-Dušanić, The Serbian National Committee of AIEB, Belgrade 2016, s. 223–240, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11506 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar

Prinzing G., Die Bedeutung Bulgariens und Serbiens in den Jahren 1204–1219 im Zusammenhang mit der Entstehung und Entwicklung der byzatinischen Teilstaaten nach der Einnahme Konstantinopels infolge des 4. Kreuzzuges, München 1972.
Google Scholar

Prinzing G., Das Papsttum und der orthodox geprägte Südosten Europas 1180–1216, in: Das Papsttum in der Welt des 12. Jahrhunderts, hrsg. E.-D. Hehl, I.H. Ringel, H. Seibert, Thorbecke, Stuttgart 2002, s. 137–184.
Google Scholar

Schmitt J., Die Balkanpolitik der Arpaden in den Jahren 1180–1241, „Ungarn-Jahrbuch“ 1989, 17, s. 25–52.
Google Scholar

Spinka M., A History of Christianity in the Balkans: A Study in the Spread of Byzantine Culture among the Slavs, Chicago 1933.
Google Scholar

Sweeney J.R., Innocent III, Hungary and the Bulgarian Coronation: A Study in Medieval Papal Diplomacy, “Church History” 1973, 42, 3, s. 320–334. DOI: https://doi.org/10.2307/3164389
Google Scholar

Szefliński B., Chronologia życia Stefana Nemanji: próba uporządkowania, „Roczniki Historyczne” 2014, 80, s. 95–110. DOI: https://doi.org/10.12775/RH.2014.05
Google Scholar

Szefliński B., Kiedy i gdzie została wystawiona Chilandarska povelja Stefana Nemanjicia?, „Balcanica Posnaniensia” 2019, 26, s. 93–104, https://doi.org/10.14746/bp.2019.26.6. DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2019.26.6
Google Scholar

Szefliński B., Trzy oblicza Sawy Nemanjicia: postać historyczna – autokreacja – postać literacka, Wydawnictwo Uniwersytetu Łódzkiego, Łódź 2016. DOI: https://doi.org/10.18778/8088-207-2
Google Scholar

Van Tricht F., The Latin “Renovatio” of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228), transl. P. Longbottom, Brill, Leiden 2011.
Google Scholar

Wolski J., „Żywot św. Sawy” Teodozjusza Chilandarskiego jako źródło do dziejów Streza, władcy Proseku, „Balcanica Posnaniensia” 2012, 19, s. 51–69, https://doi.org/10.14746/bp.2012.19.5. DOI: https://doi.org/10.14746/bp.2012.19.5
Google Scholar

Živković M., Živko Pavlović’s Copy of the Founders’ Inscription from 1208/1209, in: Spiritual and Cultural Heritage of the Мonastery of Studenica: Past, Perseverance, Contemporaneity, аuthor of the exhibition and publication M. Marković, transl. M. Protić et al., Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade 2019, s. 380–381, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/9280 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar

Živković T., Zavida’s Sons, in: T. Živković, Forging Unity: the South Slavs between East and West, 550–1150, Čigoja, Belgrade 2008, s. 313–334.
Google Scholar

Благојевић М., Медаковић Д., Историја српске државности, t. 1: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду – Беседа – Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, Нови Сад 2000.
Google Scholar

Бубало Ђ., Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 99–118.
Google Scholar

Бубало Ђ., Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, t. 1: Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву, Филип Вишњић, Београд 2016.
Google Scholar

Бубало Ђ., Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства, у: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: зборник радова, уред. Б. Тодић, М. Радујко, Епархија будимљанско-никшићка – Полимски музеј Беране – Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју уметности, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања – Службени гласник, Беране–Београд 2011, s. 79–93.
Google Scholar

Историја српског народа, t. 1: Од настаријих времена до Маричке битке (1371), Београд 1981.
Google Scholar

Коматина И., Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до 1402. године, „Ниш и Византија” 2017, 16, s. 51–66.
Google Scholar

Коматина И., Ана Дандоло – прва српска краљица?, „Зборник Матице српске за историју” 2014, 89, s. 7–22.
Google Scholar

Коматина И., Историјска подлога чуда Св. Симеона у Житију Симеоновом од Стефана Првовенчаног, „Зборник радова Византолошког института” 2014, 51, s. 111–134, https://doi.org/10.2298/ZRVI1451111K. DOI: https://doi.org/10.2298/ZRVI1451111K
Google Scholar

Коматина И., Невестинска кићења сунцородне кћери. Брак Стефана Радослава и Ане Дукене – нова тумачења, „Историјски часопис” 2023, 72, s. 117–144. DOI: https://doi.org/10.34298/IC2372117K
Google Scholar

Коматина И., Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Историјски институт, Београд 2016.
Google Scholar

Максимовић Љ., Значење речи Грк и Јелин у српским средњовековним изворима, „Зборник радова Византолошког института” 1999/2000, 38, s. 215–227, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/8940 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar

Марјановић-Душанић С., Обред крунисања Првовенчаног краља, у: Стефан Првовенчани: осам векова од крунисања, приред. С. Петровић, Catena mundi, Београд 2017, s. 63–79.
Google Scholar

Миљковић Б., Студеница, Богородичина црква (1208/9), у: Г. Суботић, Б. Миљковић, И. Шпадијер, И. Тот, Натписи историјске садржине у зидном сликарству, t. 1: XII–XIII век, уред. Љ. Максимовић, Византолошки институт Српске академије наука и уметности, Београд 2015, s. 35–44, https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7125 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar

Митровић К., Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља, у: Српска краљевства у средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), уред. С. Мишић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију – Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју – Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије – Град Краљево, Краљево 2017, s. 47–83.
Google Scholar

Пириватрић С., Криза византијског света и постанак краљевства и аутокефалне архиепископије свих српских и поморских земаља, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 107–146, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15959 [dostęp: 14.08.2026].
Google Scholar

Порчић Н., Вукан Немањић – крунисани и миропомазани краљ?, у: Стефан Првовенчани и његово доба, уред. И. Коматина, Историјски институт, Београд 2020, s. 63–82.
Google Scholar

Порчић Н., Немањићки успон на краљевство у светлости дипломатичких и дипломатских сведочанстава, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 219–244.
Google Scholar

Принцинг Г., Папство и православни југоисток Европе 1180–1216: поновно разматрање, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 51–106.
Google Scholar

Радонић Ј., Свети Сава, Чигоја штампа – Етнографски музеј, Београд 2002.
Google Scholar

Станојевић Ст., Кад је Првовенчани завршио Немањино житије?, „Глас Српске краљевске академије” 1927, 126, s. 85–89.
Google Scholar

Станојевић Ст., О нападу угарског краља Андрије II на Србију због прогласа краљевства, „Глас Српске краљевске академије” 1934, 161, s. 109–130.
Google Scholar

Станојевић Ст., Стеван Првовенчани, „Годишњица Николе Чупића” 1934, 43, s. 1–56.
Google Scholar

Стојковски Б., Још једном о питању наводног угарског напада на Србију након проглашења краљевине, у: Срби у Мађарској и православље кроз векове: зборник радова, уред. П. Ластић, Д. Љубоја, Српски институт, Будимпешта 2022, s. 12–27.
Google Scholar

Флоря Б.Н., У истоков религиозного раскола славянского мира (XIII в.), Алетейя, Санкт-Петербург 2004.
Google Scholar

Харди Ђ., Србија у краљевској титули Арпадовића, у: Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, уред. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Српска академија наука и уметности – Српски комитет за византологију, Београд 2019, s. 291–314.
Google Scholar

Харди Ђ., Божанић С., „Краљевство Србије“ и „Краљевство Галиције и Волиније“ у спољној политици угарског краља Андрије II, у: Српска краљевства у средњем веку: зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), уред. С. Мишић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију – Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за историју – Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије – Град Краљево, Краљево 2017, s. 85–100.
Google Scholar

2026
Opublikowane: 2022-11-23

ISSN: 2080-492X

eISSN: 2353-9720

Wydawca

Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego | University of Silesia Press

Licencja CC

Utwór dostępny jest na licencji Creative Commons Uznanie autorstwa – Na tych samych warunkach 4.0 Miedzynarodowe.

Prześlij tekst

Dlaczego Stefan Nemanjić poprosił o koronę królewską w 1217 roku? Czyli nowa interpretacja stosunków serbsko-węgierskich w drugiej i trzeciej dekadzie XIII stulecia

Abstrakt

Słowa kluczowe:

Błażej Szefliński

Informacje